Прилепское королевство

Перейти к навигацииПерейти к поиску
В составе Сербо-Греческого царства (до 1371)
Прилепское королевство
серб. Прилепско краљевство
макед. Прилепско кралство
← 
 
1366 — 1395
СтолицаПрилеп
Религияправославие
Форма правлениямонархия
ДинастияМрнявчевичи
Король
 • 1366—1371 Вукашин
 • 1371—1395 Марко
Логотип Викисклада Медиафайлы на Викискладе

Прилепское королевство (серб. Прилепско краљевство, макед. Прилепско кралство, болг. Прилепско кралство) — одно из многих государств, возникших на территории сегодняшней Северной Македонии после распада Сербского царства в 1371 году. Столицей государства был город Прилеп.[1]

Правителем Прилепа был знатный сербский военачальник Вукашин Мрнявчевич, который сперва в 1350 году был жупаном Прилепа. После смерти царя Стефана Душана в 1355 году Вукашин поддержал царя Стефана Слабого, который пожаловал ему титул деспота. В 1365 году царь Урош провозгласил его соправителем и сербским королём[2].

Вукашин Мрнявчевич погиб в битве против турок-османов в 1371 году и корону получил его старший сын Марко Мрнявчевич, известный как Королевич Марко[3]. При Марко Мрнявчевиче территория королевства стала быстро сокращаться[4]. Господарь Зеты Георгий I Балшич захватил города Призрен и Печ, князь Сербии Лазарь Хребелянович взял Приштину. В 1377 году Вук Бранкович подчинил своей власти Скопье, а дворянин албанского происхождения Андрей Гропа объявил себя независимым правителем в Охриде.

Под властью Марко Мрнявчевича остались только город Прилеп с близлежащими окрестностями[5]. Марко Мрнявчевич вынужден был признать себя вассалом Османской империи[6]. 17 мая 1395 года Марко Мрнявчевич сражался в составе османской армии против валахов в битве при Ровине, где и погиб[7]. После его смерти королевство было полностью захвачено османским султаном Баязидом I[8].

Перейти к шаблону «История Северной Македонии» История Северной Македонии

Примечания

Литература

  • Благојевић, Милош. Србија у доба Немањића: Од кнежевине до царства 1168-1371 (макед.). — Београд: Вајат, 1989.
  • Благојевић, Милош. Државна управа у српским средњовековним земљама (макед.). — Београд: Службени лист СРЈ, 1997.
  • Благојевић, Милош. Српска државност у средњем веку (неопр.). — Београд: Српска књижевна задруга, 2011.
  • Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан. Историја српске државности (неопр.). — Нови Сад: Огранак САНУ, 2000. — Т. 1.
  • Ђорђевић, Иван М. Представа краља Марка на јужној фасади цркве Светог Димитрија у Марковом манастиру // Студије српске средњовековне уметности (неопр.). — Београд: Завод за уџбенике, 2008. — С. 437—446.
  • Ђурић, Иван. Сумрак Византије: Време Јована VIII Палеолога 1392-1448 (макед.). — Београд: Народна књига, 1984.
  • Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља: Према писаним изворима / Мишић, Синиша. — Београд: Завод за уџбенике, 2010.
  • Nicol, Donald M. The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453 (англ.). — 2. изд.. — Cambridge University Press, 1993.
  • Острогорски, Георгије. Серска област после Душанове смрти (неопр.). — Београд: Научно дело, 1965.
  • Острогорски, Георгије. Историја Византије (неопр.). — Београд: Просвета, 1969.
  • Soulis, George Christos. The Serbs and Byzantium during the reign of Tsar Stephen Dušan (1331-1355) and his successors (англ.). — Washington: Dumbarton Oaks Library and Collection, 1984.
  • Ћирковић, Сима. Срби у средњем веку (неопр.). — Београд: Идеа, 1995.
  • Ћирковић, Сима. Срби међу европским народима (неопр.). — Београд: Equilibrium, 2004.
  • Лексикон српског средњег века (неопр.) / Ћирковић, Сима; Михаљчић, Раде. — Београд: Knowledge, 1999.
  • Fine, John Van Antwerp Jr. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest (англ.). — Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press, 1994.